Krševica se nalazi na obroncima planine Rujen, petnestak kilometara južno od Vranja i nedaleko od Bujanovca. Lokalitet Kale zahvata izduženi plato sa padinama, odakle dominira pogled prema dolini Južne Morave i Vranjanskoj kotlini.

  Prvi značajni rezultati oko arheološkog istraživanja 1966. godine, pokazali su da je reč o veoma značajnom nalazištu koje ima sve elemente utvrđenog grada- akropole sa predgrađem.

  Brojni arheološki materijal uglavnom pripada širokom repertoaru grčkih importovanih luksuznih posuda iz atičkih ili severnoegejskih radionica, ili heleniziranoj grnčariji za svakodnevnu upotrebu(pitosi, amfore, kuhinjska keramika) . Posude izrađene u domaćim radionicama mnogu su svedenije dekoracije, čiji se repertoar motiva uglavnom svodi na floralne elemente oivičene bordurama.

  Ojnohoe, nalazište Kale Krševica

 Posuda, nalazište Kale Krševica

 Posude,nalazište Kale Krševica

 Importovane posude, nalazište Kale Krševica

 Arheološko nalazište Kale Krševica-Narodni muzej

 Centralni Balkan između grčkog i keltskog sveta

  Bez svetlosti lampi nije bilo smmrti , umiranja ni sahranjivanja. Nije bilo molitve, hramova ni bazilika. Zato su Rimljani morali da postanu majstori za njihovu izradu. Svetlost lampi dopirala je do svih krajeva gde su stizale rimske legije.

  O širenju kulture Rima i kulta svetlosti svedoče lampe iz Singidunuma. Najstarije pronađene lampe su helenističke, iz IV veka p.n.e. Rimljani su ih nasledili oslikavali i usavršavali. Ima ih više vrsta : seriske, sa predstavama Meduze, Dioisa, religiskog obreda, građanina, ljudske glave, lava, pantera,zeca, delfina. Tu su i firma-lampe sa žigom radionice koja ih je napravila, one sa više fitilja koje su bacale jaču svetlost, kao i prstenaste lampe za plafon trpezarije.

  Lampe su koristile skupa goriva : maslinovo, orahovo, laneno, ricinusovo ulje. Prve svetiljke su bile otvorene i iz njih su se prosipala dragocena tečnost, tako da su ih ubrzo zatvorili.

  Vrednije lampe privlačile su bogate kupce koji su ih često kupovali i bronzane svetiljke za razliku od siromašnih stanovnika Singidunuma koji su nabavljali keramičke. I najsiromašniji koji su se oslanjali na svetlost sunca i ognjišta posedovali su makar jednu svetiljku koja im je služila za molitvu i sahranjivanje.

  Rimska lampa

  Rimske lampe

  Rimske lampe

Antčki period u Srbiji

                        Amfora, helenistčki period, nalazište Kale Krševica

  Na domaće elemente kulture starosedelaca naše zemlje nadovezivali su se novi elementi antičke kulture. Stanovništvo antičkog sveta mahom je raspoređeno u gradovima:Atini, Korintu, Sparti, u gradovima na obali Male Azije, na Siciliji, Apeninskom poluostrvu sa Rimom kao glavnim centrom , svuda duž obala Sredozemnog Mora i severne Afrike.

                       Glava, helenistčki period

  Prostor srednjeg Balkana za vreme klasičnog i helenističkog perioda grčke civilizacije nalazilo su na rzmeđi područja pod helenskim uticajem i "necivilizovanog" paganskog sveta koji je nadirao sa severa. U vreme Rimske imperije-od I do IV veka n. e. ,naši krajevi predstavljali su krajnje obodne dijaceze na severu carstva, sa Singidunumom kao glavnom prestonicom duž limesa. U našoj zemlji ima puno ostatka rimske gradske kulture koja ide u korak sa kulturom centra. Doseljeni činovnoci i vojnici presađuju običaje glavnog grada. Popločane ulice, forumi-glavne pijace i sudnice, vodovod i kanalizacija, kupatila služila su opštim potrebama . Pozorišta i cirkusi sa gladijatorskim igrama zavaravaju nezadovoljstva širokih narodnih masa.

                            Herkul i Telef, Singidunum, rimski period 

                                 Crnofiguralna vaza, antička Grčka, VI vek p.n.e.

  Nastanak čoveka kao mislećeg bića u prvom razdoblju istorije odredila je upotreba oruđa i oružja u neprekidnoj borbi sa pretećom okolinom i u stalnoj potrazi za hranom. Među tim prvim naznakama ljudskog aktivnog odnosa prema svetu sreću se predmeti od pečene zemlje čija je upotrebna namena nesumljiva, ali i primerci neutilitarnih figurina- boginja plodnosti , naznaka pojave religioznosti kod prvobitnih ljudi.

  Meka i podatna, glina je omogućavala da se u njoj ovaplote najsuptilniji oblici čineći umetničku viziju novom stvarnišću. Četiri elementa zemlja voda, vaduh i vatra,ponekad suprotstavljena,u procesu stvaranja keramike od oblikovanja, sušenja do pečenja, spojena su u neraskidivo jedinstvo u večnom tvoračkom nagonu. U povoju civilizacije, zajedno sa razvojem čovečanstva menjali su se i oblici načinjeni od keramike koji danas sačinjavaju materijalnu kulurnu baštinu širom planete, nezaobilazni deo banalnih svakodnevnih rituala , dekoracije domova i javnih objekata,građevinskih elemenata, itd.

                                   Pločica Mesopotamija, VI vek p.n.e.

                            Pikaso, Sova, XX vek

Едвард Мунк

Едвард Мунк
Едвард Мунк
Информације
Датум рођења	12. децембар 1863.
Место рођења	Лотен (Норвешка)
Датум смрти	23. јануар 1944. (80 год.)
Место смрти	Екели (Норвешка)
Дела
Правац/традиција	Експресионизам,Симболизам
Значајна дела	Крик

Едвард Мунк (норв. Edvard Munch, IPA изговор:/ˈɛdvɑɖ muŋk/; Лотен,12. децембар 1863 — Екели, 23. јануар 1944) био је норвешки уметник, типичан представник експресионизма у сликарству.

Мунк се служи линијама које се издужују и повијају, као и тоновима бојакоје делују меланхолично. Такву атмосферу створио је на сликама„Крик“, „Тескоба“, „На мосту“. Прославио се у Немачкој у XX веку, те на тамошње сликаре експресионисте извршио знатан утицај. Приликом сликања слике „Крик“ био је инспирисан црвеним небом од ерупције вулкана Кракатау у Индонезији 1883. на другом крају света.

Средином децембра 2006. године стручна комисија је званично објавила да је Мунково најпознатије дело „Крик“, неповратно оштећено док се налазило у поседу крадљиваца који су га предуго изложили штетном дејству влаге.

Садржај

  [сакриј] 

• 1Биографија
• 2Сликарство
• 3Дела
• 4Извори
• 5Спољашње везе

Биографија

Рођен је у Лотену, 12. децембра 1863. године. Његови родитељи, Кристијан Мунк и Лаура Катарина Бјолстад, пореклом су из Лотена, али када је Едвард имао само једну годину, 1864. године, његова мајка је оболела од туберкулозе и због тога се селе у Осло. ^[1] Врло га је потресло када је са пет година остао без мајке, а још дубље је на њега утицала смрт старије четрнаестогодишње сестре Јоане Софи 1877. године. Њена смрт га је подстакла да створи нека од његових најпознатијих слика и графика, попут Болесног детета (1885/86).

Едвард Мунк је такође био крхког здравља, често болестан, изолован и усамљен као дете. Растао је у сиромаштву, окружен бедом и друштвеним проблемима. Израстао је у вечито неспокојног, помало морбидног песимисту. Плашила га је самоћа људског бића, пођеднако у гужви велеграда као и пред узнемирујућом величином природе. Живео је под стално потиснутим осећањем панике и страха од болести и смрти.

Био је у вези са удатом женом. Дане је проведио у коцкарницама, расипништву, а касније није имао за основне потребе. Подлегао је разним пороцима, међу осталом и алкохолизму. Био је окружен опсесијама, болешћу, љубомором, паранојом и многим другим проблемима. Претрпео је здравствене проблеме са очима, који су у једном период његовог живота условили појаву слепила. Такође је дочекао и смрт оца на чију сахрану није отишао. Све су то били само неки од фактора на путу ка дубоком стању депресије и меланхолије.^[2]

Сликарство

Сва расположења Мунк преноси и на платно, служећи се линијама које се издужују и повијају, као и тоновима бојакоје делују меланхолично. Почео је да слика са дванаест година. Први радови су били под утицајем импресионизма,ентеријери његове собе, а касније формира свој лични стил, при чему ставља акценат на људске емоције. Сестрина смрт је на њега снажно утицала јер је био близак са њом. Већину времена је проводио у кући, што се одразило на његову уметност, јер су управо мотиви смрти, болести, унутрашњости дома и погледи са прозора, чести на његовим сликама.

Године 1880. уписао је студије Техничког факултета у Ослу, али већ следеће године то напушта и посвећује се сликарству. Догодине почиње да учи сликарство, 1881. године на Краљевској школи за дизајн. Међутим, тамо много импровизује и долази у сукоб са својим професорима, па и ту школу напушта о кратко време. Прикључује се групи самосталних сликара чији је циљ био продирање у најскривеније и најдубље делове психе. Почиње да прави мање изложбе, али није био посебно запажен. У Берлину 1892. године је имао своју прву велику изложбу у иностранству и, уједно, први велики скандал. Та изложба је била и прекретница у његовом животу. Изложба је проглашена „увредом уметности“, новине су биле пуне негативних критика, али све то је потпомогло његову промоцију.

Едвард Мунк је често варирао исту тему у различитим ликовним техникама, од цртежа и гваша, преко различитихграфичких техника до уља на платну. У познијим годинама Едвард Мунк је био више везан за Норвешку и мање заинтересован за изложбе ван скандинавских земаља. За време окупације у Другом светском рату била му је понуђена сарадња, али је одбио да буде члан уметничког савета који су образовали квислинзи. Умро је у Екелију 23. јануара 1944. године не дочекавши ослобођење Норвешке.

Дела

Едвард Мунк, Крик

Мунково најпознатије дело јесте Врисак или Крик, а поред тога, значајнија су иВампир, Око у оку, Болесно дете, Фриз живота (циклус од 20 слика које је Мунк сматрао за своје капитално дело), Дан после, Анксиозност, Пепео, На мосту итд.

Крик Едварда Мунка једна је од значајнијих слика експресионистичког покрета. Данас се користи као симбол за душевну бол, симбол очаја, самоће, несхваћености, меланхолије и празнине. То је најпознатија Мункова слика и постоји више њених верзија. Слика је буквалноизраз Мункове личне неурозе и описује панични крик у помереном призору због менталног отуђења. На аукцији достиже вредност преко 80 милиона америчких долара. Више пута је била на мети лопова. Мунк је описао настанак ове слике следећим речима:

„

Шетао сам с пријатељима, сунце је залазило, небо се претварало у крваво црвену боју. Одједном сам се осетио исцрпљеним, зауставио сам се и ослонио на ограду: видео сам крв и пламене језичке изнад плаво-црног фјорда и града. Моји су пријатељи наставили ходати, а ја сам остао, дрхтећи од немира, и осећао сам бескрајан крик како пролази природом.[3]

”

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• Kale Krševica
• Antičke lampe iz Singidunuma
• Antika na tlu Srbije
• Umetnost keramike
• Edvard Munk
• Čestitamo

• Generalna [6]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom